Prehrambena Industrija - Srbija

U Rusiju odlazi samo sveža jabuka

Prehrambena industrija Subotice već godinama je svedena na proizvodnju hleba i mleka. Poljoprivredna prerada je, bar kada je u pitanju ratarstvo, izgubila korak.

Iz voćnjaka i povrtnjaka do kupaca stižu samo sveže namirnice, a nekada je na konzerviranju voća i povrća, pravljenju džemova, kompota, sokova ili turšije, počivalo nekoliko velikih preduzeća. Posle njihovog gašenja, iako je prostor ostao upražnjen, nisu se pojavili novi prerađivači, pa čast dobrih domaćina koji spravljaju zimnice brane male privatne firme.

U legalnoj prodaji sada je već gotovo nemoguće pronaći teglu pekmeza od ovih prerađivača koji ne rade na industrijski način, tvrdi za „Politiku” Sava Duvnjak, predsednik udruženja „Ukusi tradicije”, koje okuplja tridesetak privatnika i udruženja koji se bave proizvodnjom hrane spremljene na domaći način.

Mada su u pitanju proizvodi koji su nešto skuplji od industrijskih, Duvnjak kaže da nisu problem kupci, već upravo kako napuniti rafove. – U Subotici postoje tek dve ili tri male privatne firme koje se bave proizvodnjom slatke zimnice, pekmeza, slatka, sokova, kompota, a tražnja za njihovom robom, posebno ako je bez aditiva i konzervansa, ogromna je. To je i današnji trend da ljudi nastoje da znaju od koga su kupili hranu i pod kojim uslovima je ona pripremljena.

Najzastupljenije voće subotičke peščare jeste jabuka, a onako kako je ubrana ona se isporučuje uglavnom ruskom kupcu. Željko Nimčević, jedan od osnivača zadruge „Voćko” u Tavankutu, kaže da je gotovo sva jabuka otišla u izvoz.

Oko naselja Tavankut, kraja koji je poznat upravo po voćnjacima i povrtarskim kulturama, ima oko hiljadu hektara voćnjaka, a od toga dve trećine čine zasadi jabuka koji na pesku rode i do 40 tona po hektaru. Na podlozi od kvalitetnije zemlje, kuda se sada sele voćnjaci, i prinosi su za 50 odsto viši.

Sva jabuka odlazi put Rusije, a s obzirom na to da je reč o ogromnom tržištu, nije ni bilo motiva da se ulaže u neku vrstu njene prerade. Posebno kada se kao ove godine preklope klimatski i politički uslovi.

– Zbog visoke temperature jabuka je rodila od 10 do 50 odsto manje, a pri tome još uvek traju sankcije EU prema Rusiji, pa je tako ostala „rampa” za poljske jabuke kao našu najveću konkurenciju. Zahvaljujući tome, ni jedna jabuka nije ostala neprodata, a cena im je gotovo dvostruko viša – kaže nam Nimčević. U takvoj situaciji, smatra, nema mnogo interesa u ulaganje u proizvodnju koja će jabuci dodati vrednost.

– Sa najavljenim manjim subvencijama, sa sve većim ulaganjima u podizanje novih zasada, nerealno je očekivati da će neko bez pomoći države investirati u preradu, mada je primetna velika potražnja za voćnim sokovima i sigurno bi to bio profitabilan posao – dodaje ovaj voćar.

Duvnjak navodi da samo jedan proizvođač u Subotici pravi sokove od jabuke, a da veliki problem u razvijanju lokalnih proizvođača hrane predstavlja i zakonska regulativa koja ne dozvoljava poljoprivrednim gazdinstvima da se bave preradom, što je, primera radi, suprotno EU zakonodavstvu.

– Izvoz i dobar plasman ima samo rod prve klase, a manje lepi plodovi su obično završavali u pekmezima ili sokovima. Umesto toga mi danas imamo da se, kao što je ove godine bio slučaj sa višnjom, ona i ne skine sa drveta jer njena prodajna cena ne pokriva troškove branja – kaže Duvnjak. Kao dobar navodi primer opštine Blace koja je uspela od svoje prerađene šljive da napravi prepoznatljiv brend.